ĐURIN VIRTUELNI SVET

 

   Dobar vam dan virtuelni svete.Još jedno sumorno jesenje jutro pred nama,i nove obaveze.Mogu samo da zamislim koliko je vas blogera i blogerki na poslu,zauzeto radom,a mnogi od vas bi voleli da ste sada za svojim računarom.Pozdravljam i sve blogere i blogerke "noćne ptice",koji se još uvek nisu probudili.Kad se probude želim im prijatnu prvu kafu (ko pije).Ja upravo pijem svoju drugu kafu,i uživam u kofeinu i nikotinu.Sutra se putuje,radi se zamena.Idem do Subotice u "Fidelinku".Već koliko sutra ni ja neću biti u prilici da budem u vašem i mojim virtuelnom svetu.Sutra je dan za realnost.

   Jutros u gradu sretnem svog školskog druga.Došao je iz Berlina za praznike,pa smo po tradicionalnom srpskom običaju svratili do birtijice na po jedno piće.Odmah u početku razgovora kreće priča sa njegove strane,kako se u Nemačkoj teško živi,teško je za posao,tako da sam stekao utisak da je on mislio da ću ga pitati za posao.Nasmejah se na kratko i rekoh mu da je bilo kakav oblik rada u inostranstvu,trenutno van svih mojih intersovanja.Srbija je mesto gde ja tražim svoje mesto.Bio bi smešan da ne prihvatim poslovnu ponudu od školskog druga,kada bi mi je on ukazao,ali znam ga i vidim da on tu jačinu nema.

   Pitam ga zašto ga nema na FACEBOOK-u,već neko vreme,da li su u pitanju obaveze,ili nešto drugo.Iznenadio sam se kada mi je rekao da mu je neko ukrao profil.Na svom profilu je imao zaista dosta prijatelja,i sada taj neko može da mu napravi karanbol,među ljudima.Otvorio je novi profil,i sa tog profila molio nepoznatog hakera,da mu vrati profil,na šta ovaj nije pristao.Izmenjena šifra za logovanje i sada ne može ništa da uradi.Toliko o bezbednosti jedne od popularnijih društvenih mreža. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 

 Završava se jesen i na pragu je zima.Po mnogo čemu ne volim jesen,a sada sam sa svih strana okružen jesenjim sivilom.Ako mogu već lično da iskažem svoj stav prema godišnjim dobima,jesen je za mene najgore godišnje doba.Pošto sam osoba koja voli konkretne stvari,onda i volim da znam na čemu sam.Jesen je licemerna,i nikada sa njom nismo na čisto.Koliko nas samo puta iznervira činjenica da ujutru moramo da se obučemo toplije,da bi preko dana tu istu odeću nosili u rukama.Znamo da proleće ima slične karakteristike,ali ono je makar vesnik nečega lepog,vesnik leta.Iza jeseni dolazi zima,sa kojom uvek znamo na čemu smo,što toplije,to bolje.Ako nama odraslima zima i ne predstavlja neku radost,ne postoji dete koje se ne raduje zimskim čarolijama,a ništa lepše nema od prizora kada su naša deca sretna.Jesen je nekako oduvek bila inspiracija romantičarskim dušama,valjda zato što u romantici ima mnogo tuge.Mišljenja su svakako različita.Sve nam je u jeseni otežano.Kišobrani su uglavnom standardna oprema bez koje se ne možemo uputiti bilo gde.Sretnete poznanika na ulici,i ma koliko dugo bi želeli da komunicirate sa njim,povijeni ispod kišobrana i on,i vi,gledate način kako da se samo što pre sklonite sa ulice.O naglim promenama vremena,raspoloženja i migranama i da ne govorimo.Hvala braći kinezima na jeftinim stvarima,pa između ostalog uništiše jedan zanat."Popravljamo kišobrane!!!",odavno se nečuje našim ulicama.Mnogi klinci nikada nisu imali prilike da vide,niti čuju majstore za popravku kišobrana,ali mi stariji dobro pamtimo taj poslovni usklik uličnog majstora.Moja jutarnja kafa i cigareta se polako bliže kraju,što znači da je vreme da se rešavaju nove obaveze u ovom danu.

 

 

                                                 VELIKI POZDRAV SVIMA OD ĐURE