Odlazi još jedna godina za nama.Šta smo uradili,uradili smo,a šta nismo čeka nas u sledećoj godini.Svakom od nas posao znači,a da li je hrabro ili ludo napustiti "brod koji tone",ili propalu firmu,procenite sami.Jedan moj prijatelj ima običaj da kaže:"Bolje džabe sedeti,nego džabe raditi",a ja kažem nije dobro ni jedno,ni drugo.Ne treba se zaletati.Ponekad ono bolje ume biti i gore,od onog što imamo.Obećanja i realnost se drastično razlikuju.Dosta sam u svom životu putovao,i viđao i od goreg gore,i od boljeg bolje.Svako kome je 2011 godina nov početak,deli samnom svoju sudbinu.Sam sebi sam rekao: "Moj posao je da pronađem posao"Nisam više onaj neiskusni klinac koji se zaleće i sva obećanja prima zdravo za gotovo.Život me je naučio,a i imao sam skupa iskustva,tako da znam.Ovo što ću vam sada napisati i predočiti izvuklo mi je blagi sarkastični osmeh na licu. Ja sam radnik,nisam rob,a koliko sam puta robovao poslu,da ni sam nisam svestan.Kapitalizam je po mnogo čemu jednak robovlasničkom društvu,bar kod nas.Za sve postoje granice,merilo do koga možemo ići.Posao može,i često nas razdvaja od porodice,ali kada nas posao razdvaja od "života tada se čaša puni i samo se čeka prelivanje".Poslodavac u mnogo čemu analizira svog radnika,u cilju povećanja svog profita.Isto tako i radnik analizira svog poslodavca.Kakvu bi platu trebao da ima radnik koji je svom poslodavcu dostupan 24 časa dnevno,sedam dana u nedelji?Ma nema tih para.... Postoja je život i pre takvog poslodavca,postojaće i posle.U jednoj privatnoj firmi u kojoj sam radio dugo,postigao svoj poslovni rejting,nisam želeo da prihvatim unapređenje,jer sa tim unapređenjem bi bio totalno razdvojen od svoje porodice,i okupiran obavezama.Zadovoljan sam bio radnim mestom koje sam imao.Kada mi se pre 15 meseci rodio sin,niko od mene nije bio srećniji.Čast u firmu POD OBAVEZNO,čašćavanje kolega i podela tog radosnog trenutka sa njima.Od svog poslodavca koji je sve to mudro analizirao,dobio sam i jednu sedmicu slobodno.Kada sam se vratio i počeo da radim,moj poslodavac je zaključio da je moram da prihvatim da radim baš sve."Udri konja koji vuče kola".Znajući da u svojoj firmi ima mlade ljude,koji nemaju porodice,brak niti decu,i ako njih "stisne",oni odoše dalje.U mom slučaju pomislio je da Đura nema izbora.Čak i kolege koje su radile samnom su mi rekli,da će mi šef drastično povećati obim posla.Radio sam dupli posao 90 dana.Tri meseca pakla.Moja porodica nije mogla da me prepozna.Moj stan nije bio mesto gde sve trenutke delim sa svojom porodicom,odmaram se i pronalazim novu energiju za rad.Stan je za mene bio hotel u kome sam imao "pretplaćeno" prenoćište i večeru. Posao ne trpi ni trenutka,sve se stiže i odrađuje,a oko mene se sve ostalo raspada.Iz teških uslova rada stvaraju se dobra prijateljstva,jer kako je svima dobro poznato,muka ujedinjuje nas Srbe.Moj poslodavac je tri meseca trljao svoje ruke,bio srećan i zadovoljan,jer je očigledno imao u planu da takav sistem primeni i na ostale radnike-porodične ljude.Mogao sam i ja ostati da radim u toj firmi,zadržati posao,a izgubiti psihičko zdravlje.U takvim trenutcima uloga porodice igra ključnu ulogu.Supruga mi je rekla da napustim taj posao,jer sam ja važniji svojoj porodici od novca koji zarađujem. Kada sam rekao svom poslodavcu,da ja ne želim više da radim,u kancelariji u kojoj smo vodili razgovor,na trenutak je bila tišina.Nisam došao sa pričom kako ne mogu više da radim pod ovakvim uslovima,nego direktno u lice,ja ne želim više da radim.Posao je specifičan i ne mogu ga raditi svi.Dok obuči novog radnika,izgubiće klijentelu zbog jake konkurencije.Nudio mi je plaćeni odmor od dve nedelje,samo da dođem na posao.U njegovim očima se videlo,da je napravio grešku.Hteo je da uštedi,da ima veću zaradu plaćajući jednog radnika koji bi radio posao za dvojicu. Ja sam otišao iz te firme,ali i danas dani imam jako dobra prijateljstva sa nekim od radnika.Često sam i sada tema razgovora među starim radnicima u pozitivnom kontekstu.Otišao sam iz firme,a poslodavcu sam dao do znanja do koje granice može ići sa svojim radnicima.Velika satisfakcija mi je to što znam,da posao koji sam ja radio,sada obavljaju dvojica.Taj isti poslodavac više ne izrabljuje svoje radnike,jer bi sigurno doživeo,da mnogi krenu mojim stopama. Nije rešenje prihvatiti bilo kakav posao i po svaku cenu.Trebamo biti mudri,jer u mnogim slučajevima uslovi rada,nisu onakvi kakvim ih poslodavac predočava u razgovoru.Najbolji su poslovi koji se dobijaju preko veze.Tu je plata dobra,i poslodavac u mnogo čemu brine o zaposlenom,jer je u pitanju veza.Ako nemate vezu za određena radna mesta,dobra je i opcija preporuka.A ako krećete od nule,želim vam svu sreću u pronalaženju posla.Sigurno ćete pronaći posao,samo je pitanje vremena i upornosti.U svakom slučaju igrajte vašu ulogu na "pozornici života" temeljno i dosledno vama.
Dobro zdravlje vam želi Đura,a sve ostalo će doći samo po sebi.
24 ČASA |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (11) | 
Trekbekovi (0)
???
anna | 03/12/2010, 11:58
Iz ovog ugla ,iz koga si predstavio pricu,zaista si u pravu,nema sta.Isto sam se osecala 14-est godina kao radnik kod istog gazde.Zivot mi je bio pravi pakao,ako se to uopste zivotom zove.Da ne govorim o novcu,(zaista dobroj plati,ali i sam si rekao pametnu stvar-koliko to treba da se plati da bi mogao tako da se ponasa) koji mi je bio nabijan na nos ,svaki dan u smislu- ima stotine takvih kao sto sam ja i zivot bi dali za moje rano mesto.Nazalost,trebalo mi je mnogo duze nego tebi da se osvestim,odem i shvatim da,ustvari vredim vise...sada imam svoju firmu,mnogo uspesniju nego ta u kojoj sam bila.Izuzetno se trudim da vodim racuna o svojim radnicima na svaki moguci nacin jer nikada necu zaboraviti sta se meni desavalo.Medjutim, moji zaposleni to jako koriste,cak se udruzuju ,cesto hvataju krivine i kada god mogu ,i pored dobrih plata ,uvek smotaju i malo maznu .Najteze mi je to sto oni misle da ja ne znam sta rade,gledam ih tako sa strane i cesto mislim da bi njima dobro dosao malo onakav gazda kao moj sto je bio!